Image thumbnail

Badem

Nutritivni saveznik

Badem spada u jezgraste plodove koji su prepuni hranljivim materijama. Badem sadrži važne mononezasićene masne kiseline, vlakna, proteine i druge bioaktivne komponente.

Mononezasićene masne kiseline u bademu slične su onima iz maslinovog ulja. One usporavaju apsorpciju glukoze iz creva u krvotok.

Badem je jedan od glavnih izvora vitamina E u našoj ishrani. Mnoge studije su pokazale da veći unos ovog vitamina smanjuje rizik od bolesti srca, kancera i Alchajmerove bolesti.

Jezgrasti plodovi sadrže manje ugljenih hidrata, a više masti, proteina i dijetnih vlakana. Ovo ih čini veoma pogodnim za ljude koji pate od dijabetesa.

Badem sadrži velikukoličinu magnezijuma. Ovaj mineral učestvuje u preko 500 hemijskih reakcija u našim ćelijama, uključujući i kontrolu šećera u krvi. Zanimljivo je da 25–38% ljudi koji pate od dijabetesa tipa 2 imaju manjak magnezijuma u organizmu. Popravljanje nedostatka magnezijuma snižava šećer u krvi i doprinosi boljoj funkciji insulina. Stoga je magnezijum veoma značajan u smanjenju rizika odmetaboličkog sindroma i dijabetesa tipa 2.

Nedostatak magnezijuma je povezan i sa povišenim krvnim pritiskom, pa se za smanjenje rizika od ove bolesti takođe preporučuje konzumiranje badema.

 Neke studije su pokazale da badem (oko 40 grama dnevno) može doprinetu sniženju lošeg LDL holesterola.

Proteini i vlakna iz badema povećavaju osećaj sitosti, pa badem može biti od pomoći kod ljudi na redukcionoj dijeti. Bez obzira što sadrži veliku količinu masnoće, redovna upotreba badema u umerenim količinama ne dovodi do porasta telesne mase. Važno je istaći da se 10 do 15% energetske vrednosti badema ne iskoristi, jer naš digestivni sistem ne može da vari sve masnoće iz badema.

Mnoge studije pokazuju da badem doprinosi boljem metabolizmu. Ljudi koji često konzumiraju badem i druge orašaste plodove imaju manju telesnu masu od ljudi koji ih ne koriste u ishrani. Jedan od razloga je da unos badema sprečava preterano konzumiranje ugljenih hidrata.

O bademu se često govori kao jednoj o najboljoj “hrani za mozak”(eng. brain foods) zbog visokog sadržaja riboflavina (vitamin B2) i L-karnitina. Ovi nutrijenti imaju pozitivno dejstvo na neurološku aktivnost i smanjenje rizika odgubljenja kognitivne sposobnosti.

Vlakna iz badema pomažu razvoj dobrih bakterija u crevima i tako doprinose boljem radu probavnog sistema.

Badem